Visit Us On TwitterVisit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On Instagram


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Opasnost od normalizacije ćutanja uprave

Grupa za konceptualnu politiku i Inicijativa za lokalnu samoupravu skreću pažnju javnosti na opasnost od normalizacije ćutanja uprave u Srbiji, jer više nije u pitanju samo neodgovorno ponašanje zaposlenih u javnim ustanovama i sistemsko kršenje zakona i javnih propisa na koje su primorani pritiskom stranke na vlasti, već i ukidanje elementarnih normi međuljudskih odnosa i mere ljudskosti u ovom društvu.

Pokret „Odbranimo šume Fruške gore” je danas održao skup ispred javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora” u Sremskoj Kamenici na kojem se okupilo više od stotinu ljudi u znak porške borbi Pokreta i solidarnosti sa Draganom Arsić, aktivistkinjom i osnivačicom pokreta koja je pre nekoliko dana prozivana i vređana u režimskom tabloidu Kurir. Ona je javno pročitala zahteve koje je već dostavila na adrese nadležnih institucija i organa, jer one i dalje uporno ćute. Okupljeni građani su danas mogli i da se uvere u to koliko je situacija teška, kada je uprava ovog javnog preduzeća odbila da otvori vrata aktivistima koji su želeli da joj uruče svoje zahteve, a kojima je pozivaju na odgovorno upravljanje javnim i zajedničkim dobrom kakvo je nacionalni park Fruške gore.

Vlast u Srbiji već duže vreme tabloidima progovara a kroz upravu ćuti. Međutim, odgovorna uprava podrazumeva i odgovorne ljude. I to ne samo na ulici, već i u samim ustanovama, u susretu sa kojima se jedino i može videti šta zapravo znači „zarobljena država”. Svakome ko je došao u situaciju da mu je potreban odgovor ili pomoć institucija postalo je jasno da zarobljenu državu čine zarobljeni ljudi.

Zaposleni u javnom preduzeću nisu smeli da izađu pred ljude i prihvate ruku koja im je pružena, i koja je prijateljska čak i kada je u njoj lista zahteva, jer na njih niko nije odgovorio ni pošto su službenim putem dostavljeni. Okruženi policajcima koji su obezbeđivali prijavljen skup, okupljeni ljudi sigurno nisu predstavljali pretnju. Stid zaposlenih, udružen sa strahom, zatvorio je instituciju ovog preduzeća za ljude i na videlo izneo temelje pravne države i svih uslova izbora i demokratije, o kojima se danas pokušava pregovarati, a ne samo odgovorne uprave u Srbiji.

Već smo imali priliku da čujemo da građani na svojim protestima iskazuju poverenje u institucije, kao i da redovno ističu da njihova namera nije da kritikuju zaposlene u upravi, već da samo ukažu na propuste i manjkavosti u radu neke institucije i države kao sistema u kojem se ove stvaraju i funkcionišu. Stiče se utisak da nam je sistem toliko drag i da bi mišljenje ljudi moralo biti sistemsko. Ali, nažalost, nisu u pitanju samo apstrakcije.

Dragana Arsić je žena i aktivistkinja koja svojim imenom i prezimenom staje iza svojih reči i zahteva koje sa učesnicima pokreta i protesta koje organizuje iznosi u javnost i obraća se svima nama, uključujući i one koji rade u ustanovama nadležnim za probleme na koje ukazuje boreći se za zdraviju i za život bolju sredinu od one u kojoj danas živimo. I vlast u njoj ne prepoznaje nikakav sistem, već čoveka kojem na najbrutalniji način ruši ugled i dovodi u pitanje dostojanstvo dopuštanjem da tabloidi i sumnjivi portali blate njenu ličnost. Ličnost koja nije avatar, niti apstraktni agens nekakvog procesa. Dragana je čovek koji ima hrabrosti da kaže i ukaže na nešto što je od opšteg interesa a ne radi u instituciji koja bi to po zakonu morala da brani. Zbog toga predlažemo da se prestane govoriti o institucijama kako bismo progovorili o ljudima, pa onda i o onima koji sede u ustanovama. Smatramo da je i njihovo dostojanstvo javna stvar i od javnog interesa, i da bi odbrana institucija morala početi sa odbranom ljudi koji su u njima zarobljeni i koji su dovedeni u situaciju da nam se suprotstavljaju i da na naše pozive ne odgovaraju više ni kao ljudi.

Zato upozoravamo javnost da sadašnja vlast sistematski radi na podeli među ljudima, a dramatičnost tog odvajanja vidimo svaki put kada se obratimo nekoj od institucija čiji je osnovni zadatak postao ignorisanje zahteva građana i ćutanje koje nas čak i neprijateljski suprotstavlja. Smatramo da više ne možemo očekivati odgovornost vlasti, već je moramo zahtevati jedni od drugih i pomoći jedni drugima da izađemo iz odnosa pokoravanja ucenama i egzistencijalnim strahovima na kojima počiva ova odnarođena i nedemokratska vlast.

U Novom Sadu, 17. februara 2021. godine

Foto: GKP

Podeli:


O limanskoj lički[1] Postojalo je jedno uvredljivo ime kojim su Novosađani koji ne žive na Limanu krstili čoveka koji umišlja da je važniji i bolji od […]


GKP

Mnogo toga, a pre svega to što je predlog ovog važnog zakona protivustavan, iako je vlast izjavila da ga menja upravo zato da bi ga uskladila […]



Otvoreni poziv komšijama na učešće u izborima za mesne zajednice   Jedno od najčešćih pitanja koje mi je upućivano proteklih dana je pitanje zašto sam se […]


GKP

Šta smo sve mogli u MZ dok smo živeli kao komšije i ljudi   Muzika, hrana, igranka Asocijacije na mesnu zajednicu mogu da budu razne ili […]