Hoće li Novi Sad dobiti svoj pandan „Beogradu na vodi“ ili će stručnjaci i građani uspeti da spreče taj, po njihovim rečima štetan projekat, i dalje je neizvesno. Čeka se rešenje spora na relaciji JP „Urbanizam“ Novi Sad – JVP „Vode Vojvodine“, te eventualno tumačenje resornog ministarstva. Novosadska čaršija licitira hoće li doći do smene prvog čoveka „Voda Vojvodine“ zbog odbijanja da to preduzeće aminuje zahteve „Urbanizma“. Vanredno stanje zbog korona virusa utišalo je ovu priču, ali ona definitivno nije gotova, te bi valjalo podsetiti na najvažnije činjenice, pošto je reč o priči koja je paradigma naprednjačke vlasti od 2012. godine – stranački interesi i interesi profita iznad su interesa građana i pravnih akata Republike Srbije.

Grad i investitori protiv struke

Podsetimo, još 2019. godine, gradonačelnik Novog Sada je u šetnji dunavskom obalom najavio izgradnju ogromnog stambeno-poslovnog megalopolisa na mestu bivšeg brodogradilišta i na obližnjim obalama Dunava, gde se sada praktično nalaze, istina malo zapuštena, pluća grada. Novosađanima dobro poznat, iako ne po dobru, investitor kupio je jednu od najatraktivnijih parcela u tom području, ali urbanistički plan koji bi omogućio da tu svoju investiciju pretvori u ogroman profit još nije izmenjen. Izmenama su se prvo usprotivili struka i građani, a kasnije i opozicija. Za gradonačelnika tu nema ništa sporno.

– Da grad konačno iskoristi jedan deo koji je zapušten, zaparložen. Govorim pre svega o nekadašnjem brodogradilištu. Da taj prostor – kao što je radio London, kao što je radio Roterdam, kao što je radio Njujork i mnogi drugi gradovi, iskoristimo u jednom potpuno novom smislu, da dobijemo novi stambeno-poslovni kompleks – rekao je tada na konferenciji za novinare na licu mesta Miloš Vučević. Otkrio je i da je u pitanju investicija od preko 400 miliona evra, najavivši početak realizacije za 2020. godinu.

U međuvremenu, nezvanično se svašta govorilo o ovom projektu, građani i mediji su bezuspešno tražili objašnjenja i detalje na svim mogućim adresama. Jedino se znalo da je investitor – Galens, firma bliska naprednjacima. Onda je stigla i 2020. godina. Sredinom januara Grupa građana uputila je zahtev za sazivanje zbora građana u MZ „Ostrvo“, na čijoj teritoriji se i nalazi sporna lokacija. Zahtev je, s potpisima zainteresovanih komšija, podneo pisac i istoričar umetnosti (Novi) Nebojša Milenković koji u toj mesnoj zajednici živi. Do toga nije došlo zahvaljujući pritiscima i pravnim začkoljicama.

Zatim je krajem januara, tokom svog redovnog gostovanja u emisiji „Grad i mi“ na Radio-televiziji Vojvodine, Miloš Vučević optužio „Vode Vojvodine“ da koče razvoj grada tako što ne daju saglasnost na plan koji postoji.

– Ne znam šta rade, ali znam da ćemo se obratiti resornom ministarstvu i tražiti da država interveniše. Nećemo da dozvolimo da nas iko ucenjuje i zaustavlja u razvoju Novog Sada. To je potez kojem pripadaju Kamenička ada, Ribarsko ostrvo, Dunavac, Šodroš, Brodogradilište… Osim Brodogradilišta koje je privatizovano, većinom je gradska imovina, ali deo pripada javnim preduzećima „Vode Vojvodine“ i „Vojvodinašume“. Dakle, nije to samo pitanje Brodogradilišta kao što neki zlonamerno žele da predstave, kako se navodno pogoduje nekom privatnom investitoru. Ono zauzima dva posto ukupne površine, Kamenička ada obuhvata 23 procenta, pa zelene površine… U pitanju je ogroman ekološki i turistički potencijal Novog Sada koji želimo da iskoristimo, a sve stoji u mestu zato što „Vode Vojvodine“ kradu vreme Novog Sada i Novosađana. Ako imaju neku primedbu neka nas pismeno o tome obaveste, umesto što ćute. Građani ih plaćaju za to što se ne bave svojim poslom – besneo je tada Vučević na RTV-u. Iz „Voda Vojvodine“ nisu se oglašavali uopšte o ovoj temi, te je ostalo nejasno o kakvoj saglasnosti se radi i kakav je plan u pitanju.

Ping-pong dopisima

A da bi se sproveo naum gradskih vlasti, neophodna je izmena Generalnog urbanističkog plana. To, između ostalog, podrazumeva i vodnu saglasnost „Voda Vojvodine“ koja je izostala. Spornu prepisku između preduzeća JKP „Urbanizam“ i JP „Vode Vojvodine“ u javnost je par nedelja kasnije izneo bivši gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković i priča je tada eskalirala. Novaković je dokumentaciju u vezi sa planiranom izgradnjom Novog Sada na vodi prezentovao javno, na Trgu slobode ispred Gradske kuće, pokazujući dokumentaciju koju mu je, kako je rekao dostavio izvor iz gradske vlasti, a iz koje se vidi razlog Vučevićevog nezadovoljstva.

Naime, iz dokumentacije je postalo jasno da je „Urbanizam“ tražio od „Voda Vojvodine“ da izdaju vodne uslove, neophodne za izradu Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine. Akcenat je tu na prostoru koji obuhvata brodogradilište, Ribarsko ostrvo i Šodroš. Budući da je na navedenom terenu planirana izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa, što je suprotno propisima koji to eksplicitno zabranjuju na vodnom zemljištu Dunava, „Vode Vojvodine“ traženu saglasnost nisu ni mogle da izdaju.

Ono što se kao sporno vidi iz zahteva „Urbanizma“ jeste ocena ozbiljnosti planiranih promena, koje su po tumačenju „Urbanizma“ „neznatne“, jer će se njima promeniti „samo“ pet kvadratnih kilometara zbog mogućeg proširenja građevinskih područja naselja. Svakako najspornija jeste ideja da se postojeći nasip premesti u korito Dunava, uz gradnju nove odbrambene linije grada na delu južnog Telepa, Kameničke ade i brodogradilišta. „Vode Vojvodine“ se protive toj ideji, predlažući uz to dodatno ojačanje nasipa, zbog različitih rizika.

– JVP „Vode Vojvodine“ je izdalo vodne uslove broj II-871/12-19 od 27.11.2019. godine za izradu Generalnog urbanističkog plana grada Novog Sada do 2030. godine, osim za deo planskog rešenja kojim se na vodnom zemljištu, sa nebranjene strane nasipa, tj. u koritu za veliku vodu reke Dunav, planira izgradnja trajnih objekata (stambeni objekti, poslovni prostor, sportski objekti i dr.), jer za isto nema zakonskih mogućnosti – navodi se između ostalog u dopisu „Voda Vojvodine“. Precizira se i da predložena planska rešenja nisu u skladu sa Zakonom o vodama i Prostornim planom područja posebne namene međunarodnog vodnog puta E 80 – Dunav (Panevropski koridor VII) (pogledaj okvir).

A u mišljenju Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, na „Hidrološku studiju vodotoka Dunava sa hidrografskim podacima za potrebe izrade Plana generalne regulacije na levoj obali Dunava u Novom Sadu“ koju je izradio „Vojvodinaprojekt“, a koji je Novaković takođe obelodanio, navodi se da je za izradu studije korišćen nedovoljan fond podataka, uz uvođenje pretpostavki koje ne odgovaraju stanju na terenu, tako da se rezultati matematičkih modeliranja površinskih i podzemnih voda ne mogu smatrati pouzdanim.

– Stoga se ne može doneti zaključak o uticaju izgradnje objekata na levoj obali Dunava na režim voda, nanosa i leda, kao i na režim podzemnih voda – navodi se u zaključku    Instituta. Između ostalog, zamereno je i korišćenje nekalibrisanog i neverifikovanog 3D modela čiji se rezultati ne mogu smatrati validnim, te neprihvatljivih aproksimacija pri analizi transporta nanosa, uz opasku da je trebalo koristiti vrednosti merenja koja se na predmetnoj lokaciji vrše svakodnevno.

Šta je poenta

– Smisao svega toga je da se dobije prostor koji više nije u koritu reke i to postaje najskuplje građevinsko zemljište u državi. Zajedno sa Brodogradilištem dobija se 165 hektara građevinskog zemljišta. Smisao svega je koruptivan – da se pomerajući nasip dobije građevinsko zemljište na kome može da se grade stambeni i drugi objekti, a „Galens“ već ima pravo korišćenja na 3,7 hektara u Brodogradilištu, gde bi mogao da gradi najluksuznije objekte – objasnio je prilikom prezentacije dokumentacije Novaković. Dodao je i da bi takav plan doveo do toga da visoke vode Dunava, koje se ponavljaju svakih četiri-pet godina mogle da ugroze uzvodno naselja Veternik i Futog, Adice i Telep. Novaković je kasnije upozoravao i da će, zbog stava „Voda Vojvodine“ biti smenjen prvi čovek tog preduzeća, a na njegovo mesto stavljen zamenik gradonačelnika Srđan Kružević. Naprednjaci su ga zbog toga napali, pa je priča otišla u političke tokove i obračune, kojima se ne treba zamarati. Ipak, iz svega je jasno da novosadsku vlast žulja to što ne mogu u tišini sprovedu taj projekat.

U međuvremenu je ukinuto vanredno stanje, stvari se vraćaju na normalu. Moguće je da se tokom predizborne kampanje ova priča neće otvarati, već da će se sačekati novi mandat, a onda i smene onih koji predstavljaju smetnju, bilo jednostavnim neprodužavanjem mandata, bilo smenama koje će biti obrazložene nekim potpuno sporednim i trivijalnim razlozima, tek da se ispuni zakonska forma. A Novosađanima, po svemu sudeći, preostaje da pripreme dobru taktiku za dugu i nemilosrdnu borbu koju najavljuju.

Dalibor Stupar

Zakoni precizni

Aktuelni Urbanistički plan na tom deli priobalja Dunava predviđa objekte javne namene, sportsko-rekreativne, kulturne i ugostiteljske, a ne megalomanski stambeno-poslovni kompleks, pogotovo ne u koritu Dunava. JVP „Vode Vojvodine“, između ostalog upozoravaju da deo planskog rešenja Generalnog urbanističkog plana grada Novog Sada do 2030. godine, kojim se na vodnom zemljištu, u koritu za veliku vodu reke Dunav, planira izgradnja trajnih objekata, te da u tom slučaju nema zakonskih mogućnosti za izdavanje vodnih uslova.

– Vodno zemljište određuje se u skladu sa Zakonom o vodama, pa promena njegove namene i granica ne može da se vrši generalnim urbanističkim planom, a prema vodnim uslovima JVP „Vode Vojvodine“ – navodi se u odgovoru tog preduzeća „Urbanizmu“. Dodaje se i da je Zakonom o prostornom planu Republike Srbije 2010-2020. propisano da na vodnom zemljištu nije dozvoljena gradnja stalnih objekata, a da se isto bez ograničenja može koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, plantažne zasade, sportske i rekreacione površine – bez objekata koji ometaju razvoj sistema za zaštitu od voda i sprovođenja mera odbrane (prilaz mehanizacije, proširenje postojećih nasipa, realizacija drenažnih sistema).

Takođe, to preduzeće podseća i da se, prema Prostornom planu područja posebne namene međunarodnog vodnog puta E 80 – Dunav (Panevropski koridor VII), na vodnom zemljištu Dunava zabranjuje izgradnja vikend, stambenih, privrednih i drugih objekata koji nisu u funkciji vodoprivrede i vodnog puta, te da svi drugi planski dokumenti moraju biti usklađeni sa tim planom.

Opet leks specijalis?

„Vode Vojvodine“ precizirale su u odgovoru „Urbanizmu“ da vodne uslove može da izda samo za namene propisane važećim zakonima, te da je za promenu kakvu traži „Urbanizam“ neophodna izmena zakona, odnosno donošenje specijalnog zakona (lex specialis). Za sada nema najava da je tako nešto u planu, ali podsetimo da je 2015. godine lex specialis donet zbog izgradnje „Beograda na vodi“, uprkos brojnim protestima. Tada je čak grupa od 15 beogradskih advokata podnela inicijativu kojom je tražila povlačenje predloga Zakona o proglašenju opšteg interesa za projekat „Beograd na vodi“, uz obrazloženje da je reč o zakonu koji je „štetan, neustavan i suprotstavljen bazičnim postulatima međunarodnog prava“. U skupštinskoj raspravi moglo se čuti da se zakon donosi zbog interesa privatnih investitora, te da se njime izlazi iz okvira javnog interesa. Vlada je te navode negirala i zakon je na kraju usvojen.