Visit Us On TwitterVisit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On Instagram
Proglas Inicijative za lokalnu samoupravu


Proglas Inicijative za lokalnu samoupravu

Na mesnom forumu, održanom 14. februara 2019, predstavljen je predlog Grupe za konceptualnu politiku kojim su građani i njihova udruženja pozvani da nam se pridruže u Inicijativi za lokalnu samoupravu. U raspisu poziva, kao i tokom izlaganja predloga na mesnom forumu formulisan je sadržaj ideje Inicijative i predstavljen je plan njenog vođenja. Javnost će biti upoznata sa tokom razvoja Inicijative uz otvoren poziv na saradnju i učešće svih zainteresovanih za odbranu prava na lokalnu samoupravu.

Proglas Inicijative za lokalnu samoupravu

Šta je Inicijativa za lokalnu samoupravu?

Inicijativa za lokalnu samoupravu je platforma na kojoj želimo da okupimo ljude Novog Sada, inicijative i udruženja građana, kako bismo zajedno i organizovano osmislili načine na koji je moguće koristiti instrumente učešća građana u upravljanju javnim poslovima u lokalnoj zajednici. U osnovi ove inicijative je stvaranje novog prostora u cilju ostvarenja mogućnosti ljudi da zadovolje potrebe od neposrednog, zajedničkog i javnog interesa. Taj zajednički interes uključuje mesta koja nas već okupljaju, a među njima su kolektivno stanovanje, stambene zajednice, rad, javni prostori, komunalni i socijalni problemi, ali su mnoga od njih zatvorena za aktivno i udruženo učešće građana.

Reč plaftorma dolazi iz projektne leksike. Mi je tamo najpre susrećemo, i od prvog susreta koristimo ne obraćajući više pažnju na njeno prisustvo u projektnim predlozima. Mi nažalost nemamo često priliku da vidimo tuđe projektne predloge, a to bi bilo dragoceno za naš rad. Platforma je međutim zadobila i političku vrednost, i značenje, iza kojeg je još dosta toga otvoreno za svaki mogući doprinos razumevanju situacije koja je i tom rečju otvorena. Otvaranje situacije sigurno nije samo u rečima, ali je zanimljivo videti još jednu iz tog registra kako se pojavljuje kroz termin koordinator, što je funkcija ne samo u zagrebačkoj i sada već hrvatskoj platformi, već i u Savezu za Srbiju, asocijaciji – ili baš i isključivo savezu? – političkih stranaka koje se smatraju opozicionim, ali i pokreta, te različtih inicijativa koje su se priključile ovom opozicionom bloku. Koordinator Dragan Đilas sada više nije menadžer, što je u Demokratskoj stranci bio kolokvijalni naziv za nešto što su svi duboko poštovali. Biznis za stranke se očigledno promenio, ali mi ne znamo kako stoje stvari u aranžmanima vlasti, stranaka i ekonomskih subjekata, odnosno privrede i privrednika. Razmena reči mito i reket je obeležila taj dijalog gluvih, kojima ovaj nedostatak nije smetao da rade i sarađuju.

Platforma je dakle reč kojom želimo opisati nešto što se isto tako znalo zvati i mrežom, ali je taj termin takođe pošao putem preciznije artikulacije i osadrženja, suspenzije polisemije, da nam više nije potreban, a ni mi njemu. Kako onda imenovati nešto što će biti razgovor o tome šta bismo da rešimo i šta nas to muči toliko ili dovoljno da bismo i sami nešto preduzeli da to promenimo ili rešimo. Subjektivacija se očekuje, ali i ohrabruje. Kako? Svojim primerom i svojom idejom, odnosno politikom koju ćemo predstaviti ljudima i pitati ih šta oni misle o tome, a onda i o svemu drugom. Kontekstualizacije su neizbežne, jer one su opis situacija iz kojih se namerava izaći. Platforma je mesto na kome očekujemo da se inicijative i politike povezuju, a za to je dovoljan otvoren i prijateljski razgovor kojim se kontekst ili uslovi organizovano postavljaju, a to znači i postavljaju pred organizaciju.

Treba li dakle ovu reč izbegavati ili, naprotiv, ukazati da o njoj mislimo i da je stavljamo pred sebe kao reč koju čujemo? Treba li ohrabriti one na čijim ustima se čuje i koji bi rado da se taj glas prenese? Budući da ona nije samo izraz, fraza ili poštapalica projektnog jezika, ostaje da istražimo i saznamo šta ona može da znači za ljude koji su se organizovali i koju ćemo verovatno uskoro moći da čujemo i statutarno. Platforma je za nas mesto povezivanja, mesto udruživanja autonomnih inicijativa i predloga koje zajednički stavljamo pred ljude i oni se razvijaju u prostorima koji su specifični za svaki od glasova koji se čuje. Možemo reći i organizovanih glasova i predloga za konkretne situacije i oblasti delovanja. Ove oblasti su jezički ustupak posmatraču koji gleda preko platforme, i čiji se pogled zadržava na zajedništvu. Po našem mišljenju, u pitanju su problemi i problemske situacije koje ljudi organizovano postavljaju i predlažu rešenja za njih. Oblasna deoba društvene stvarnosti ima svoju istoriju i suprotstavlja se politici na strani ljudi svojim ekspertskim pristupom i moćima kojima raspolaže, i koje nisu samo simboličke. Prema našem mišljenju, niko nije dovoljno stručan u onome za šta se opredelio, ali je kompetentan za bilo šta što ga se politički tiče. Zato problem treba prepustiti onome koga on najviše zanima, a ako je to što ga zanima isključivo vlast i upravljanje, onda smo u ozbiljnom problemu, iako i u središtu svake političke situacije, odnosno prilike da nešto promenimo. No ako je to povezivanje i odlučivanje, gde se uprava razvija po linijama samouprave, onda smo na dobrom putu. Naš odgovor na nepostavljeno pitanje je pitanje i ono glasi: možemo li pomoći našim razmišljanjem na zadatu temu? Zadata tema je obično ograničavajuća i naporna, ali u njoj ponekad možemo čuti i poziv za pomoć. Međutim to je pretenciozno i objektivistički nastrojeno očekivanje ili osluškivanje, i zato bismo drugačije da odgovaramo na staro aktivističko raspitivanje o tome kome je potrebna pomoć. Pomoć se ne nudi onome ko je ne traži i mi ova razmišljanja o inicijativi kao platformi artikulišemo isključivo kroz naš predlog i naš politički cilj. Drugim rečima, nama je potrebna pomoć da otvorimo mesne zajednice za nevladine organizacije, jer smatramo da se bez učešća civilnog društva u radu uprave ne može ništa učiniti za ljude koji se teško organizuju i sistemski su na to obeshrabreni.

Zbog toga je ova inicijativa usmerena isključivo na odbranu prava na lokalnu samoupravu i prava na udruživanje, koja su garantovana zakonima ove zemlje i sporazumima koje je Srbija potpisala, odnosno obavezama koje smo kao društvo preuzeli u mnoštvu demokratskih procesa, pa tako i procesa pridruživanja Evropskoj uniji.

Grupa za konceptualnu politiku stoji na stanovištu da je potrebno aktivno učešće građana u politici civilnog društva, pošto partijski oblik organizovanja nije i jedini mogući način aktivnog učešća građana u društvenom i političkom životu zajednice. Mišljenja smo da su građani sposobni da autonomno i slobodno artikulušu svoje zahteve i ukažu na probleme koje je potrebno rešavati i da je njihova sposobnost politički uslov za svaku ekspertizu i odgovor državne politike. Smatramo dakle da su ljudi kompetentni da artikulišu i iznesu sopstvene predloge radi zadovoljenja potreba koje oni najbolje poznaju, i da je programsko i partijsko posredovanje u artikulaciji političkih i društvenih zahteva samo jedan od aspekata razvoja demokratskog društva. A možda je u pitanju samo jedan od momenata koji su za nama jer su dovršeni, i koji zato danas deluju na način koji ne doprinosi daljoj demokratizaciji naših odnosa i načina na koji se možemo organizovati.

Lokalna samouprava predstavlja pravo građana da učestvuju u ovom procesu, najpre neposredno, dakle autonomno i slobodno, a onda i preko izabranih predstavnika. Ono što nedostaje u dosadašnjim zakonskim uređenjima ovog prava jeste pravo građana na slobodno i autonomno udruživanje. Pravo na lokalnu samoupravu je politički prostor koji je izboren u dosadašnjoj istoriji borbe naroda za slobodu i jednakost, i naše društvo je ovo pravo branilo i državnim politikama, koje su danas drugačije i koje mu se sada ozbiljno suprotstavljaju. Svedoci smo izmena Zakona o lokalnoj samoupravi koje ozbiljno dovode u pitanje ovo pravo budući da se odredbe koje upućuju na moć i sposobnost građana, kao i obaveze svake državne vlasti u odnosu na njih brišu i na taj način poništavaju. Civilno društvo je i dalje kategorija koja je pod udarom vlasti i brisanje reči pod kojima se ona nalazi iz mnogih zakona (nevladine organizacije se ili brišu ili zamenjuju rečima „udruženje“, ili, od nedavno u kulturi: vaninstitucionalni akteri služe da opišu mesto na kome se nalazimo i organizujemo kao nezavisni „akteri u kulturi”) koji uređuju život ljudi u lokalnoj zajednici, dokazuje da je vlast u državi takva da društvo smatra svojim neprijateljskim okruženjem, a udruživanje građana koje je na distanci prema vlasti čak i neprijateljskim delovanjem.

Predviđeni instrumenti ili načini za neposredno učešće građana u upravljanu i odlučivanju su, pored peticija, zborova građana, referenduma i narodnih inicijativa, i mesne zajednice kao osnovne institucije mesne i lokalne samouprave i, kako kažu prvi članovi njihovih statuta, one su pre svega: organizacije građana. Mi mislimo da to više nije slučaj i zbog toga smatramo da one treba da budu vraćene u ruke građana. Iskustvo nam je pokazalo da takvo šta ne može bez slobode i hrabrosti građana da se slobodno udružuju – na distanci prema državi, državnoj vlasti i partijskom načinu organizovanja – i pokreću inicijative kojima se ostvaruje lokalna samouprava.

Prema tome, Inicijativa je mesto odakle počinjemo sa pitanjem i na koje pozivamo ljude da nam se pridruže. Nema više kategorije kojom bismo mislili mesto, osim ovom neodređenošću u prostoru, a onda i u vremenu, pošto je to naš prostor i za nas prostor, dakle u trenutku dok smo prisutni. Kao što se mora biti prisutan i u jednom društvu.

Mesto na kome ćemo razgovarati o mnogo stvari, ali to je stvar projekta i slučaja. Projektno ćemo to podržati tako što ćemo napisati različite projekte da najpre sami o tome možemo nešto reći, i rečenim nekoga pozvati, a odmah potom, ili čak istovremeno, pozvati ljude da nam se pridruže i u pisanju projekata za jednu ovakvu Inicijativu. Asocijacije to umeju da rade i rade već duže vremena, i ne vidimo zašto bismo odbijali da im se pridružimo na konkursima sa idejom koja bi mogla biti i raspisna, a ne samo aplikativna.

Podsetićemo vas, od leta 2017. godine i poslednjih izbora za savete mesnih zajednica i kada su ih zauzeli članovi SNS-a, njihova vrata za nezavisno organizovane inicijative građana i udruženja su zatvorena. Od tog trenutka smo pokrenuli akciju kako obaveštavanja javnosti o ovom problemu, tako i kontaktiranja odgovornih uprava za rad mesnih zajednica, ali bez bilo kakvog afirmativnog odgovora. A onaj koji smo dobili od pojedinaca iz vlasti: „pobedite nas na izborima pa radite šta hoćete”, svakako ne smatramo afirmativnim, jer svakog građanina smatra suprotstavljenom stranom, dok negira sopstvene zakone. Ovo je samo jedan primer razilaska naših logika i načina razumevanja situacije u kojoj tražimo pravo koje nam pripada.

Pravo na lokalnu samoupravu u smislu neposrednog učešća ljudi je pravo koje ne mora biti realizovano, i mi vidimo da je ono danas gotovo zamrlo, a da bi se ostvarilo potrebno je delovanje ljudi na udružen način. Upravo je to razlog zbog kojeg smo pokrenuli Inicijativu za lokalnu samoupravu. Mi kao udruženje građana već delujemo organizovano, organizujemo akcije i iznosimo predloge vezane za lokalnu samoupravu i konkretno za mesne zajednice, koje smo u ranijem periodu iznosili pred upravu i Savete mesnih zajednica, ali čija su vrata u poslednjih godinu dana zatvorena i komunikacija je obustavljena. Kroz Inicijativu želimo te predloge da predstavimo vama, da čujemo vaše mišljenje o njima, moguće je i nove predloge. Ovo je poziv na diskusiju iz koje je moguće preduzeti nove akcije.

Ovo je otvoreni proces pravljenja inicijative, koju mi vidimo kao moguću i pozivamo vas u nju. Imali smo iskustva pokretanja inicijativa i one su specifične i odgovaraju na specifične probleme – Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada – i obično ne traju dugo. Ali mislimo da su važno mesto deljenja i artikulacije problema, organizovanog iznošenja predloga, kao i borbe da oni budu prihvaćeni. Zbog toga ovaj pokušaj pokretanja jedne inicijative ne treba smatrati ponavljanjem, već započinjanjem iznova. Sada smo odlučni da preduzmemo nešto za nas novo, a na osnovu onoga što smo do sada saznali. Narodna inicijativa je instrument neposrednog učešća građana i mi ćemo njom pokušati da rešimo problem, odnosno ostvarimo cilj. Samo sredstvo je otvoreno za mnoštvo predloga, i mi ćemo ući sa svojim, a on se tiče učešća civilnog društva, odnosno nevladinih organizacija u radu uprave. Počev od mesnih zajednica.

Zbog toga četvrtkom, ali dva puta u mesecu, na našu Inicijativu za lokalnu samoupravu pozivamo bivše predsednike i članove Saveta mesnih zajednica, udruženja građana, aktiviste, građane, novinare, stanare i ostale aktere iz polja stanovanja i lokalne zajednice – (ne-)profesionalne upravnike stambenih zajednica i organizatore upravljanja. Predstavnici uprava u Novom Sadu zaduženi za rad mesnih zajednica i sprovođenje Zakona o stanovanju i Zakona o lokalnoj samoupravi biće pozvani u svojstvu članova uprave, a ne vlasti. Cilj je da promislimo nove oblike organizovanja i nove institucije kojima bismo mogli da utičemo na rešenje tih problema.

Naši predlozi su:

  • otvoriti mesne zajednice za građane i udruženja građana i vratiti ih u ruke građana (obezbediti pravilnik o korišćenju prostorija MZa)
  • zahtevati učešće organizacija civilnog društva u osnivanju i radu komisija po različitim pitanjima – stambenih, socijalnih, kulturnih, komisija za udruženja građana, od strane građana i udruženja
  • obezbediti slobode okupljanja i javnih tribina u MZ-ima
  • podsticati održavanje zborova građana
Podeli:


Okačio sam poziv na izbore za mesne zajednice na stranicama nekih mesnih zajednica (Podbara, Jugovićevo, Liman), ali su ga administratori stranica uklonili čim su došli na […]



Koliko ste puta, tokom proteklih decenija, kad se povede reč o različitim nepočinstvima ili zločinima ─ počinjenih prema ljudima, gradovima ili prirodi ─ čuli kako je […]



Elementi slike Otužne scene posljednjih dana dopiru do nas sa mreža. Kao kod nekog izvršenja, imali smo priliku da vidimo prizore demontaže muzičke opreme iz Omladinskog […]


GKP

GKP: U posljednje vrijeme svjedoci smo intenzivnih napada na Vas sa jednog dosta opskurnog sajta ili mreže sajtova, pa nam recite šta je to što, po […]