Zašto je važno ne zaboraviti Begeč

Pobedom na izborima, lokalna zajednica je izgubila mesnu zajednicu. Do sada je već postalo jasno da je pobedu na redovnim izborima za Savet mesne zajednice „Begeč“ početkom jula 2019. godine listom odnela Srpska napredna stranka (SNS), i da je time lokalna zajednica ljudi u Begeču ostala bez jedine institucije mesne i lokalne samouprave u ovom prigradskom naselju. Ako je suditi po radu mesnih zajednica na teritoriji grada kojima takođe upravljaju članovi vladajuće partije, mesna zajednica „Begeč“ će od sada biti zatvorena za građane – za korišćenje prostorija mesne zajednice i Kulturnog centra čiji je ona osnivač, za otvorenu komunikaciju sa ljudima i rešavanje lokalnih problema, a o sazivanju zborova građana kao zakonski garantovanih oblika neposrednog učešća građana u odlučivanju i upravljanju lokalnim poslovima od javnog značaja, neće biti ni govora. To je sasvim jasno, jer se predstavnici novosadske vlasti u više navrata već nisu odazivali na zborove građana koje je prethodni Savet mesne zajednice organizovao, niti je tom Savetu odobren referendum kojim bi se građani izjasnili o sudbini lokalnog vodovoda. Mesna zajednica je izgubljena i zatvorena, a sa njom i jedno od već izborenih prava ljudi. Proces centralizacije vlasti u Novom Sadu je dovršen i kroz ovaj primer vidimo na koji način se sprovodi – nepoštovanjem već izborenih prava i kršenjem zakona, a pre svega odsustvom interesa da se uvaži neposredno učestvovanje građana u odlučivanju i upravljanju lokalnim poslovima od javnog značaja, što svako učešće ljudi u političkom životu svodi isključivo na izborno.

A da li je pobedom na izborima mesna zajednica izgubila lokalnu? Sudeći po broju glasova na izborima za Savet mesne zajednice, nije. Meštani sela su većinski glasali za kandidate iz redova SNS-a, i to toliko precizno da nije moglo da se desi da ijedan kandidat sa druge liste dobije dovoljan broj glasova da postane član novog saziva Saveta, i koji bi, u tom slučaju, bio mešovit. Međutim, s obzirom na višenedeljnu kampanju koju je sprovodila vlast – od popravke puteva i posete gradonačelnika nekoliko dana pred izbore tokom koje je zaobišao mesnu zajednicu, do mnoštva nepoznatih lica koja su obilazila građane od-vrata-do-vrata, zastrašivali protiv-kandidate i tokom izbora sprečavali glasanje – s pravom možemo reći da je vlast pritiscima podelila građane i izborima razorila lokalnu zajednicu koja više neće biti potrebna ni mesnoj.

Danas se u širem kontekstu često govori o postojanju ili nepostojanju infrastrukture partija, ali znamo da unutrašnja dinamika i organizacija partije više ne predstavlja bilo kakav politički ulog, kao ni borba za sigurne glasove političkih istomišljenika. Jedini ulog jesu izbori i kapilarna izborna mobilizacija čije su materijalne osnove u elementarnim egzistencijalnim uslovima ljudi. U tome se susreću ucenjeni ljudi s obe strane – nepoznata lica prisutna na izbornim mestima od čije lojalnosti vladajućoj partiji zavisi posao, i građani od čije izborne lojalnosti zavisi kako odluka o mogućem zaposlenju na različitim nivoima organizacije poslova i delatnosti u društvu tako i odluka o prihvatanju jednokratne nadoknade koja može biti ponuđena u zamenu za lojalan glas. Ovakva borba za elementarnu egzistenciju je surova i često vrlo cinična. Setimo se nedavne izjave glasača u Vrbasu uskraćenog za celokupan iznos jednokratne nadoknade za svoj glas na izborima, da od izbora više ne može da živi! U ovoj situaciji uglavnom su cinični ljudi (a da to ne znaju), dok je u Begeču to situacija koja najverovatnije sledi. Ukoliko je tokom izbora u Begeču bilo novčanih nadoknada za lojalne glasove, njima će lojalni građani uspeti da plate veću cenu vode samo za mesec-dva kada lokalni samostalni vodovod bude preuzeo grad i izjednačio cenu vode sa gradskom. Za povišenu i regularnu gradsku cenu sahranjivanja posmrtnih ostataka članova njihovih porodica neće biti nadoknade.

Možda manje bitno od ovakve izborne mobilizacije ljudi, ali i dalje prisutno, jeste činjenica da je vlast regularne poslove i investicije grada u ovo prigradsko naselje predstavila kao deo kampanje, ali na posredan način, tako što su se one intenzivirale kako su se izbori za Savet mesne zajednice približavali. Prečišćavač otpadnih voda i projekat uređenja dvorišta Kulturnog centra u okviru projekta „Nova mesta“ koji sprovodi Fondacija Novi Sad 2021, u okviru Evropske prestonice kulture u saradnji sa Društvom arhitekata Novog Sada i brojnim gradskim institucijama, samo su neki od njih. Mesna zajednica u tim investicijama nema značajniju ulogu, niti je predviđeno da protok novca za realizaciju ovih radova ide kroz ovu instituciju. Međutim, značajnu ulogu je imao prethodni Savet sa organima upravljanja Kulturnim centrom koji je, upravo od Kulturnog centra, uspeo da napravi takvo novo mesto, a ne za građane manje značajnu lokaciju u naselju na koju su pledirali sprovodioci ovog projekta. U taj projekat će biti uloženo oko 60 miliona dinara, a u prečišćavač otpadnih voda verovatno mnogo više.

Na sednici Skupštine Novog Sada, u julu ove godine, donesen je izmenjen program investicionih aktivnosti JKP „Vodovod i kanalizacija“ za 2019, čime je predviđen iznos od 100 miliona dinara za povezivanje naselja Begeč sa vodovodnim sistemom Novog Sada. Ova štura informacija nam ne govori da li grad planira da rekonstruiše ili izgradi novu vodovodnu mrežu. Obznanu čekamo, a do tada će građani Begeča plaćati tri puta skuplju vodu iz istog lokalnog vodovoda koji su sami izgradili putem samodoprinosa i njime upravljali više decenija unazad. No, i dalje je nepoznato da li će zbog naplate trostruko povećane cene kubika vode račun mesne zajednice sa novim Savetom konačno biti odmrznut, jer su se preko njega sve do početka ove godine naplaćivali potrošeni kubici vode, sahrane i pijačnina. Neformalna informacija od radnika JKP „Vodovod i kanalizacija“ jeste da ovo preduzeće ne žudi za preuzimanjem begečkog vodovoda jer nemaju više adekvatno ljudstvo, neće pomoći razjašnjenju ove situacije. Red pretnji, red investicija, red blokada rada lokalnih institucija, kao i permanentna izborna kampanja, takođe su činjenice koje su dopinele ovakvoj izbornoj pobedi.

Neki od kandidata sa druge liste koja je nosila naziv „Begeč zaslužuje da sam odlučuje“, bili su i članovi Saveta mesne zajednice u prethodnom sazivu i istovremeno članovi upravnog i nadzornog odbora Kulturnog centra Begeč. Nekoliko dana nakon izbora i njihovih rezultata kolektivno su podneli ostavke na te pozicije, zajedno sa direktoricom koja je birana nezavisno od gradske politike izbora direktora i kulturnih ustanova. Istog dana na konferenciji za novinare povodom izbora za Savet MZ Begeč, gradska centrala SNS-a je upravo ove ljude nazvala „crveno-crnom koalicijom“ zbog članstva nekih od njih u SPS-u i SRS, oživljavajući rečnik koji se koristio za najviši izvršni organ vlasti – Vladu – kada su nju činili članovi ovih partija, tokom devedesetih i nešto kasnije, bez obzira što su SNS-ovci i sami svojevremeno činili njen crni deo. Evidentni pritisci oko izbora za Savet mesne zajednice i retorika izjednačavanja neposrednih izbora na mesnom nivou sa posrednim – koji se organizuju na drugim nivoima vlasti – samo potvrđuju opsednutost vlasti izbornom mobilizacijom i lojalnošću kandidata i birača, kojoj možda uskoro vidimo kraj, jer moguće je da ovi izbori ukazuju na krah druge koalicije, SNS-SPS-a. Od sveukupne izborne mobilizacije, vlast nije u mogućnosti da vidi da su upravo kandidati sa druge liste ljudi koji brinu za svoje selo poštujući lokalne institucije – mesne zajednice i zborove građana – i da su to ljudi koji su u stanju da dostojanstveno izađu iz ove situacije napuštanjem rukovodećih pozicija u Kulturnom centru „Begeč“ odmah nakon rezultata izbora.

Za nas kao organizaciju civilnog društva koje se bavi lokalnom i mesnom samoupravom i ohrabrivanjem ljudi da ostvare svoje pravo učestvovanjem u radu njihovih institucija, promocija biltena „Stanar“ krajem juna meseca u ovom Kulturnom centru značila je ulazak u jednu mesnu zajednicu nakon pune dve godine od kako su nam njihova vrata zatvorena. Kao što je već poznato, to se dogodilo nakon poslednjih izbora za većinu Saveta mesnih zajednica u Novom Sadu (2017), koje je opozicija bojkotovala a SNS pobedio. Od tada su mesne zajednice zatvorene za naše udruženje i za nezavisno organizovane inicijative građana, što će najverovatnije biti sudbina i mesne zajednice u Begeču.

Neposredno pre ovih izbora, u znak podrške i s pravom, mnogi od nas su uzvikivali „Begeč ne sme pasti”. Hoćemo li reći da je posle ovih izbora „Begeč pao”? Samo ukoliko pristanemo na postizborni očaj zbog poraza, jer to je ono što nam izbori jedino mogu ponuditi – pobedu ili poraz. Pobeda je izvojevana tronedeljnim pritiscima na žitelje sela i o tome jasno svedoči rezultat: u novom sazivu Saveta nije moguće imati ni jednog člana koji nije sa njihove liste. Života, politike i lokalne zajednice će biti i posle ovoga, a dalja dešavanja oko sudbine vodovoda, groblja i Kulturnog centra ćemo nastojati da pratimo. Puno sreće u daljem radu i borbi želimo ljudima koji su za primer vodili mesnu zajednicu „Begeč“ do ovih izbora. Društvo razvijaju slobodni ljudi, pa je njegova sudbina uvek u pravim rukama. Do susreta u civilnom društvu!

Branka Ćurčić, GKP

Foto: Vesti.rs (Automobil novosadskih oznaka izleteo sa kružnog toka u Begeču)

Podeli:

Ostavite komentar

Vaša i-mejl adresa neće biti objavljena. Polja koja je potrebno popuniti su u nastavku.

*