THE ROOF, THE ROOF, THE ROOF IS ON FIRE!

Staviti za naslov teksta često upotrebljavan slogan u pop muzici možda nije sasvim u redu, a možda je čak i neumesno, jer ona ukazuje na opšte mesto dobre kućne zabave, odnosno party-ja. A možda je mesto neumesno i zato što ukazuje na prizor koji je poslednjih nekoliko dana zabrinjavajući, a to je da krovovi naših zgrada gore. Bez obzira što je paljenje baklji upotpunjeno razglasom, pa onda i hipnotišućom autorskom numerom, i što se na nju ume odgovoriti ponekom borbenom poput Bella Ciao ili jugoslovenske himne (a čak i meketa koza [sic!]), prizor ne liči na zabavu već na obračun. I to na obračun anonimnih momaka, koji se možda čak i zabavljaju, sa građanima koji su svako veče lupanjem u šerpe počeli da protestuju protiv režima i postupaka vlasti tokom pandemije.

Iako se ovi momci oko muzičkog dela svoje predstave zapravo nisu mnogo potrudili i pored toga što je uradak autorski, oko organizacije žurke jesu. U Novom Sadu, zvučnike postavljaju na krovove zgrada koje gradi privatna firma Galens, čija su gradilišta najbrojnija s obzirom na tesne veze koje ima sa gradskom vlašću. Međutim, ne tako anonimni momci svoje nastupe organizuju i na krovovima naseljenih stambenih zgrada, i to ne onih u kojima žive. Dok je u Beogradu visoki funkcioner Srpske napredne stranke – Đuka – koji je i sam učestvovao u ovoj paljevini, izjavio da na krovu zgrade u kojoj živi može da radi šta hoće, u Novom Sadu situacija više liči na scene iz popularnih filmova (ili pak muzičkih spotova?) u kojima neko zvoni na vrata vašeg stana, vi prekidate svoje tihe radnje da biste videli ko je, otvarate vrata kroz koja masa dobro raspoloženih ljudi upada na vašu gajbu i započinje žurku. Samo liči, jer dobro raspoloženi momci nisu nagrnuli na vrata i krovove zgrada nasumično i tek tako, već je prostor za žurku najpre pripremljen, i to tako što je na vrata vaše zgrade pozvonila vaša mesna zajednica. Ona se javila upravniku stambene zajednice sa predlogom da joj se izađe u susret i dozvoli pristup krovu zgrade, jer sprovodi humano-humanitarnu akciju relaksiranja građana u ovoj napetoj situaciji ubrizgavanjem injekcije dobrog raspoloženja. Ono će biti izazvano postavljanjem ozvučenja na krov vaše zgrade sa kog će se puštati numera „Na lepom plavom Dunavu“. Klasik! Poput zatečenog domaćina kojem nepozvana ekipa upada na gajbu i kojoj se posle malo oklevanja i malo nagovora on pridružuje žurci, upravnik stambene zajednice pristaje na plan i predlog mesne zajednice i obezbeđuje slobodan pristup krovu njegove i vaše zgrade. Zašto da ne, iako je bilo potrebno da se uvede vanredno stanje da mu se mesna zajednica javi sa predlogom za saradnju. Uostalom, to je gesta koja je sasvim u duhu evropske prestonice kulture što Novi Sad jeste.

Ono što se potom dešava je već poznato: ekipa koju ste odlučili da primite na gajbu počinje da lomi nameštaj i preglasno pušta muziku, odnosno, SNS-članovi i MZ volonteri pale baklje i emituju poruke koje nisu upućene vama, već protiv političke opozicije. Lepi plavi Dunav je otplovio, a sa njim i obećano dobro raspoloženje. O relaksaciji nema više govora i sada treba da odolite osećaju stida jer ste nasamareni. Ali stvar je po vas utoliko gora jer vas nije navukla ekipa sa žurke, već lokalna institucija u kojoj se, setićete se odmah potom, party dešava svakog dana. I ako se vratimo na početak, referenca na pop muziku i dobru zabavu ne mora izgledati sasvim neumesno, jer odgovara onome što nam se dešava u polju politike, a to je pop-ulizam kojim se danas vlada i koji lažima i obmanama vlada ovim društvom.

 

Branka Ćurčić, GKP

Podeli:

Ostavite komentar

Vaša i-mejl adresa neće biti objavljena. Polja koja je potrebno popuniti su u nastavku.

*