UDRUŽITE SE - Inicijativa za lokalnu samoupravu


UDRUŽITE SE

Okačio sam poziv na izbore za mesne zajednice na stranicama nekih mesnih zajednica (Podbara, Jugovićevo, Liman), ali su ga administratori stranica uklonili čim su došli na posao i uključili svoje kompjutere. Ali ko su administratori? Da li su to članovi saveta koji volonterski obavljaju ovu funkciju, ili su to bili referenti koji rade u mesnim zajednicama i koje plaćamo na ime njihovog zaposlenja u gradskoj upravi?

Za one koji ne znaju, članovi saveta mesne zajednice su ljudi koji ne dobijaju nadoknadu za svoje učešće u radu saveta: mi smo ih doveli na to mesto čak i ako nismo izašli na izbore za mesne zajednice, a oni su najčešće zaposleni u nekom javnom ili državnom preduzeću zahvaljujući milosti onog ko ih je na to mesto poslao po partijskoj dužnosti i obećao napredovanje ako se pokažu, a ne samo pretio otkazom ukoliko odbiju da se kandiduju. Da, oni su se kandidovali, ali je čitavu organizaciju njihove kandidature za izbore za mesne zajednice osmislio i izveo onaj koji upravlja njihovim životom, a to je partija. Srpska napredna stranka danas, a do juče je to bila Socijalistička partija Srbije. Dve najveće stranke u istoriji srpskog parlamentarizma i obe svesne značaja mesnih zajednica, što ih je, uz svo nasilje i monopol koji nad njim imaju, i učinilo moćnim organizacijama u kojima su i obični i pošteni građani uvučeni u veoma problematične i sumnjive relacije.

Sumnjam da su oni administratori stranica mesnih zajednica kojima upravljaju, jer je izglednije da i to za njih rade spomenuti referenti. To su pak ljudi koji rade u upravi i primaju platu za to što svakodnevno dežuraju u mesnim zajednicama. Dežurstva su prilično dinamična i teško da se u mesnim zajednicama može dremati kao na kontrolno-propusnim stanicama u kasarnama za vreme vikenda. U mesne zajednice svraćaju ljudi koje poznajete, ali najverovatnije sa njima o tome niste nikada razgovarali. Obično muka vodi ljude u mesne zajednice, a i vi i oni na pitanje „Kako si?“ odgovarate „Dobro.“ da ne biste morali da ispovedate svoje muke nekome koga to zapravo i ne interesuje, a onda ni da slušate ono što vas se ne tiče. Međutim kada se suočite sa problemima u svom stambenom okruženju – od stambene zajednice do kvarta u kome živite – obraćate se ili javnim službama ili odete do mesne zajednice na koju su vas iste te javne službe u najvećem broju slučaja i uputile. To je trenutak kada se suočavate sa svojim mišljenjem o mesnim zajednicama i tada ste u prilici da preispitate vaše duboko uverenje da one ničemu ne služe i da je to što ste na njih upućeni od strane službe koja je odbila da momentalno preduzme ono što ste od nje tražili samo izgovor i prebacivanje odgovornosti na koje ste kao iskusan građanin ove zemlje već navikli.

Međutim, vi ipak odlazite do njih. Kada je čoveku nešto potrebno, on počinje i da se nada. Tako se vraća vaša vera u moć mesnih zajednica i vi, uz zahtev koji nosite pred nju, pakujete i poverenje koje ste spremni da joj pružite. I to je u redu. Dočekuju vas tamo referenti, ljudi koji u njima rade, slušaju vas i daju vam određene instrukcije. Čak sve informacije koje su vam potrebne, uključujući i beznađe po pitanju vašeg problema jer su to takođe ljudi sa velikim građanskim iskustvom života i aktivnog učešća u društvu u kome živite. Ali ukoliko probate da svojim učešćem u njenom radu, u radu mesne zajednice, doprinesete i zatražite poštovanje prava koje vam je i njenim statutom zagarantovano, referent će se pretvoriti u člana saveta mesne zajednice i na svaki način pokušati da vas od toga odvrati jer je tada isključivo podanik vlasti koja se nad njim sprovodi i kojoj je izložen možda i više od vas. To je čovek, a čovek je takođe i žena kojoj je posao uništen vlašću i ona je, kao i njeni formalno i službeno prepostavljeni, u strahu od vlasti da se sada plaši i običnih članova saveta kojima svakodnevno pomažu i čiji posao uglavnom rade, jer su ovi najveći deo svog slobodnog vremena na drugim partijskim zadacima na koje ih šalje sistem koji je sve samo ne legitiman i transparentan. Strah od partije i njene moći spušta se iz uprave kojom ona dominira preko gradskog veća, skupštine i gradonačelnika, do ovih volontera i partijskih guštera, čija organizacijska karijera još nije ni počela, čim su tu gde jesu, a to je mesna zajednica o kojoj upravo oni imaju najgore mišljenje.

Referenti se dakle povlače i odbijaju da rade svoj posao, znajući da će i u tome imati podršku svojih pretpostavljenih, a to su načelnici i zamenici načelnika uprava čiji je posao, pa samim tim i egzistencija, u rukama daleko opasnijih ljudi u partiji jer su ipak na odgovornim funkcijama i mestima sa kojih bi se svaka vlast mogla dovesti ako ne u red, a onda bar u granice zakona i ovlaštenja. Ucenjeni referent iznad sebe ima ucenjenog načelnika i mi se u mesnoj zajednici možemo sresti sa suštinom sistema koji i dalje govori o otvorenoj upravi i prodaje maglu i domaćoj i međunarodnoj javnosti.

Sve vam ovo pišem jer sam se u to lično uverio, i to tako što sam sa svojim prijateljima i saradnicima, organizovano i udruženo, radio na ovom problemu i pokušavao da izguram neke stvari kroz sistem i u tome nisam uspeo. Ni ja ni ljudi sa kojima sam to radio, a imamo organizaciju civilnog društva i resurse da u tome budemo uporniji od građana koji nemaju nikakvu i ničiju podršku. O tome smo pisali i o tome ćemo nastaviti da pišemo. Nastavićemo i da radimo. Međutim, sada je potrebno da nam se pridružite i vi koji nemate nikakvu organizaciju, kao i oni koji je imaju, ali misle da je i mesna samouprava prostor za njihovo delovanje i aktivno učešće u sopstvenom životu. Nećemo više govoriti da je to naš politički i socijalni život, da je to naša građanska dužnost i angažman. U Srbiji je to sam život. Ljudi su egzistencijalno ugroženi i zavisni od vlasti i politike koja se nad njima sprovodi, tako da je sam život na stolu i o njemu govorimo nimalo patetično, odnosno uzvišeno. U problemu smo: nas više niko ne štiti. Policija je u službi vlasti i partije, sudovi su u njenoj službi, zdravlje je u njenim rukama, a posao od kog bi mogli živeti zavisi isključivo od njene milosti i volje. To se da promeniti, ali je za to potrebno da se udružimo i organizujemo.

Zakonom i ustavom su propisani svi oblici i načini našeg neposrednog učešća u radu uprave, a uprava je ono što bi trebalo da nas zanima više od zakonodavne vlasti, na koju ne utičemo čim se završe izbori i skupština počne da donosi zakone koji će se nad nama sprovoditi. Međutim mi se nalazimo u sistemu u kojem se još uvek zakon sprovodi kroz upravu i mi možemo u njoj aktivno učestvovati i delovati. Mesne zajednice su naš ulaz u sistem. Nas kao stanovnika i građana, a ne kao partijskih i kriminalno organizvanih ljudi koji ulaze i izlaze iz sistema kako im se hoće i na mestima koja im se čine najpogodnijim. No potrebno je da se na to odvažimo i da to pravo organizovano i udruženo ostvarimo. Jedan po jedan naići ćemo na opisanu situaciju i na isto tako nemoćne pojedince čije su egzistencije razlog da nam se suprotstave i da onda i sami pristanu na posao o kome svi pričaju kao o najvećem poduhvatu ove vlasti, a to je urušavanje institucija. Zato je potrebno da počnemo od izbora za mesne zajednice koji se za većinu mesnih zajednica u Novom Sadu održavaju iduće godine. Ovih dana se oni održavaju u četiri mesne zajednice i mi vidimo da ljudi o tome ne znaju ništa. Obaveštavanje javnosti nije u interesu ovakve vlasti i u tome učestvuju i mesne zajednice. Što je najgore, u ovoj zaveri ne učestvuju samo partijski saveti – ljudi koje je partija postavila na to mesto mobilizacijom svog članstva da oni budu delegirani i izabrani – već i uprava koja je zadužena za rad mesnih zajednica. Prećutnim pristankom na ucene kojima su izloženi zaposleni u njoj čitavo društvo je ugroženo i izloženo nasilju vlasti koja je zbog toga nelegitimna. Dakle nisu samo izbori izvor legitimnosti, već i način na koji se jedna uprava i vlast sprovodi.

Prema tome, poštovane komšije i građani, udružite se i organizujte. Sami nećete ništa uraditi niti je moguće sam izaći na kraj sa silama koje nas određuju i drže u pokornosti. Oni znaju šta je organizacija, kao što znaju i šta su mesne zajednice. Zašto bismo mi ostali neobavešteni?

p { margin-bottom: 0.1in; line-height: 115% }
a:link { so-language: zxx }

Podeli:






Prenosimo analitički tekst Dalibora Stupara za portal VOICE – Vojvođanski istraživačko-analitički centar. Kako je novosadska vlast prećutala raspisivanje izbora za mesne zajednice, “po proceduri”. Izbori za […]



Tri dana pre isteka roka za predaju potpisa za kandidate na izborima za Savete 4 mesne zajednice u Novom Sadu, gradska skupština je donela odluku kojom […]



Krajem oktobra 2020. godine, građanima Novog Sada je upućen otvoreni i javni poziv da se međusobno kandiduju i da učestvuju na izborima sa savete mesnih zajednica […]



Grad Novi Sad je za nedelju 22. novembra 2020. godine raspisao izbore za četiri od ukupno četrdeset i sedam mesnih zajednica koliko ih ima u Novom […]